Да је боље, не би ваљало / Бојан Љубеновић
Почетком априла сам хтео да се убијем.
Средином априла су хтели да ме убију.
Крајем априла одлучио сам да убијем.
Занимљив месец, мора се признати.
Када неостварени писац Иван Богдан у свом брачном кревету затекне вољену супругу са другим мушкарцем, уверен је да је његов живот дотакао само дно. Али он заборавља да живи у земљи која често подсећа на кофер са дуплим дном, те да увек постоји још једна преграда испод. Његов љубавни проблем ускоро прелази у други план јер га сустиже много гори. Један бизарни тренутак непажње уплиће Ивана у неуспешну пљачку банке и успешно га уводи у сурови свет београдског подземља. Наоружан само урнебесним смислом за хумор главни јунак започиње исцрпљујућу борбу за спас свих које воли али и себе самог. Прича постаје све динамичнија и добија невероватне обрте, а Иван открива да је и те како способан за дела које су му ранија била непојмљива.
„Овај роман је тешко сместити у одређени жанр, али се са сигурношћу може рећи да је реч о књизи која се чита у једном даху. То није само прича о љубави, нити је само напети трилер, већ је и слика савременог српског друштва коју Бојан Љубеновић успева да изоштри и оголи својим бритким хумором. На моменте смешан, на моменте горак, роман ће сигурно освојити читаоца. Да је бољи, не би ваљало.“ Дарко Црногорац, Њуз.нет
Педесет цигарета за Елену-Марина Вујчић
Роман „Педесет цигарета за Елену“ хрватске списатељице Марине Вујчић први је из Лагунине нове едиције „Без превода“, која ће бити фактор стабилности у региону.
Марина Вујчић је награђивана ауторка низа романа и драма, а у књизи „Педесет цигарета за Елену“ води нас кроз четири паралелне, наизглед неповезане приче. Мајсторски написан, с атмосфером неизвесности и напетости, ово је роман који испитује ефекат лептира, феномен у којем ситнице мењају животе а да покретач промена није свестан тога.
„Књига је настала на идеји ’лептировог учинка’ или теорије каоса – ’кад лептир замахне крилима у Пекингу, он може узроковати ураган на Флориди’, а ја сам ту теорију хтјела литерарно преиспитати на примјеру ’малог’, обичног човека“, рекла нам је ауторка Марина Вујчић. „Понекад нам дословно живот овиси о томе јесмо ли изашли из куће минуту раније или касније. Главни лик, Оливер Радман, који ноћном шетњом обиљежава свој 50. рођендан и рођендан сестре близанке које више нема, не знајући утјече на троје других јунака романа које не познаје и никад их више неће срести. Та испреплетеност наших живота, ланчана реакција догађаја који производе једни друге, била је мисао водиља овога романа, као и преиспитивање чињенице да и наизглед најбескориснији људи на свијету имају неку важну улогу у њему. Тако је Оливер Радман антијунак који, не хтијући и несвјесно, обавља важан задатак у животима других људи.“
Оливер Радман је нервозно ишчекивао 15. мај 2015, свој педесети рођендан. Овај књиговођа одлучио је да као помен својој сестри близнакињи, која је погинула на исти дан пре двадесет шест година, попуши педесет цигарета. Оливер Радман пали прву цигарету у поноћ и креће у шетњу градом, не слутећи да ће његова појава утицати на животе троје људи – очајне мајке која није имала појма да је њен супруг заправо криминалац, младог новинара који не може да спава ако је неко с њим у кревету и депресивне младе жене коју вара супруг.
Марина Вујчић (1966, Трогир) дипломирала је хрватски језик и југословенске књижевности на Филозофском факултету у Загребу. Објавила је романе „Туђи живот“ (2010), „А онда је Божо кренуо испочетка“ (2014), „Могла сам то бити ја“ (2015), „Сусјед“ (2015), „Отпусно писмо“ (2016, у коауторству с Ивицом Иванишевићем), „Питање анатомије“ (2017) и „Педесет цигарета за Елену“ (2019). Објавила је и књигу драма „Умри женски“ (2014). Колумнисткиња је часописа Цосмополитан. Живи и ради у Загребу.